Izgubljen novčanik kao nagrada
Videh na facebooku objavu devojke u jednoj grupi, gde piše kako joj je u autobusu ukraden novčanik. Navodi i okvirnu lokaciju te moli sve koji bi novčanik možda našli da joj se jave. Ostavlja i svoj kontakt, telefon i e-mail.
Način razmišljanja ljudi, koji se može primetiti u komentarima je na žalost, očekivan. Bacaju se fore, takmiče se ljudi ko će biti smešniji, ko će više srozati nadu te devojke da ikada pronadje svoj novčanik. Nije ona idealista, ne očekuje da joj se vrati novac, ali dokumete, i ostale lopovu nebitne stvari, bi svakako želela opet da vidi. Logično, i bez ikakvih nadrealnih očekivanja.
Ali crno razmišljanje kod ljudi vodi glavnu reč. Jer zašto bi neko umesto misli – naćićeš ga - , birao misao – ma naći ćeš ga nikad! - , ako ne prevladava crno razmišljanje?
I zašto biramo takvo razmišljanje?
Pretpostavljam da većina uopšte nije svesna da to rade svesno a ne nesvesno, kao što misle.
Svoje reći biramo na osnovu naših misli, i kao što biramo svoje reči, na isti način smo vladari svojih misli.
Naše misli – naš izbor.
Naše reči – naš izbor.
Birajte pametno. Ili nemojte. Ali onda nemojte očekivati da ćete na bilo kakav način biti nagradjeni. A svi mi volimo nagrade, one za koje se kaže da nam ih život već nekako ponudi i stavi u naručje ili bogom date, ako vam je to bliže.
U komentarima našla sam i primer osobe, koja sve objašnjava u tom komentaru, svu ovu filozofiju koju sam načela.
Ona kaže kako se njoj ista stvar desila pa je otišla da potraži novčanik na odgovarajuću lokaciju. Nije ga našla, ali je zato našla novčanik druge devojke, koju je potražila i vratila joj ga.
Možda se taj dan vratila kući bez svog novčanika u džepu, ali je on ipak pronašao svoj put do nje, preko poštara koji je na njega naišao.
Ko želi da nadje, ali pre svega potrudi se i veruje da će naći, dok ga prati misao – naćiću ga - , taj će naći, već nekako. Nebitno kojim se putevima, koje možda čak i ne moramo da predjemo, traženje kretalo.
I tako nas život, kada nešto izgubimo ali ne pokleknemo pred crnim mislima, nagradi..a usput, ko zna koliko osoba još deli tu nagradu sa nama, zahvaljujući baš tome kakvi smo...tome kako mislimo. Kakve misli biramo.
Neki će kupiti nagrade (ili »kazne«) za svoje misli..dok će neki sasvim vanserijski talenti za razmišljanja (od kojih je čak i kvazi humor pobegao), kako su zapisali u kometaru, na e-mail devojke koja trraži novčanik, slati slike svojih polnih organa...