..free soul..

Pitanje slobode je uvek poprilično interesantno.

Sukobljavaju se mišljenja o tome kako niko nije potpuno slobodan i mišljenje kako mi sami odlučujemo o našoj slobodi. Naravno, oba mišljenja imaju svoje podkategodrije i mnogo varijanti istih.

Pisaću o onoj mogućoj slobodi, jer samo u nju i verujem.

Kad razmišljate o slobodi, šta vam prvo pada na pamet? Nezavisnost? Život bez pravila.. bez opterečenja, odgovornosti, obaveza?

Ili ste skromni pa vam je dovoljno da se slobodno krećete, uživate u vazduhu ispod vedrog neba, da niste ograničeni u prostoru?

Da li vi sami donosite odluke o svom životu?

Koliko puta vam se desilo da nešto želite ili trebate ali da spletom okolnosti neko drugi donese odluku umesto vas? I koliko god vama ona ne prijala, pomirite se sa tim da drugačije ne može, da je ponekad potreban kompromis, odricanje.

I gde je granica izmedju kompromisa i odricanja?

Čini mi se kao da je to neko nepisano pravilo ili bolje rečeno činjenica, da je odricanje nešto sasvim normalno, da se prosto podrazumeva i da često osećamo krivicu ako se pritom ne osećamo dobro. Možda čak pomislimo da smo sebični.

Ali kad razmislite, zar nije nemoguće izbeći mišljenje da nas upravo neka vrsta sebičnosti gura napred i da je upravo ona zaslužna za naše uspehe? Mnogo više nego odricanja.

Ja glasam za to da sve odluke o svom životu, donosimo sami.

Ako se osvrnem na život u dvoje, i na skopljene kompromise, opet donosim zaključak da se svaki kompromis sklopi odlukom koju želimo, oboje. U slučaju da nije tako..onda to nije kompromis, bar ne u mojim očima (ovde može lako da se provuče tema o kompatibilnosti partnera koja je ključna, ali o tome u neki drugi put).

Sloboda je kad vas niko ne ograničava. Kad vam niko ne priča šta bi trebali vi sa svojim životom da uradite, kako da ga živite. Sloboda je kad ste svesni svega što želite, kada znate u kom pravcu želite da idete i kada ne dozvoljavate da vam neko drugo ljudsko biće odredjuje destinaciju. Niko na to nema  pravo, ako mene pitate.

Pazite se kompromisa i odricanja. Razmišljajte o tome čega se odričete i da li to vama čini štetu u toj meri, da može značajno uticati na vašu sreću.

Neko je jednom rekao da su sve prave odluke one odluke..koje se osećaju dobro. Po tome ih možete prepoznati, po osećaju.

Slobodni ste dok vam niko ne dira vašu maštu i vaše želje. Dok god je tako, vi ste i voljeni. Najveća je zabluda na svetu, da ljubav traži žrtvovanje. Ne..to nije ljubav. Ona nije zamena za slobodu. Ne kad je sloboda duha u pitanju. Negujte je. Neophodna je za sreću!

Svi mi u sebi imamo onaj glasić našeg bića, koji nas može jako lepo voditi kroz život. Potrebno je samo da ga čujemo..u moru glasova koji nas okružuju, a glasniji su.